Ništa ne može da se postigne u procesu koji teče jednolično. Sam život i nije tako ustrojen. Nikakvo kvalitetno rešenje se neće izroditi iz takvog procesa. Koliko god rad na sebi u trenucima bio pitak, koliki god polet osećali u dodiru sa energijom ne vezujete se za to, već idite dalje i dalje, dublje i dublje u sebe. Prolazimo kroz život gradeći tvrde konstrukcije koje nas definišu kao individue. Tipologija tih konstrukcija je uslovljena socijalnim, genetskim, iskustvenim, društvenim, naučenim i mnogim drugim faktorima. Zamislite koji to konglomerat problema nosi u procesu otkrivanja sebe. Upravo su greške presudne, neophodne… Jer kako inače izaći u život pod svim tim teretom. Radite stvari koje nikad niste radili, koje smatrate netipičnim za sebe. Ne dajte se, koprcajte se, iznalazite nova rešenja. Najkvalitetnija, najdublja, profana rešenja će se izroditi u odsudnim trenucima, pred zidom. To je trenutak kad shvatite da nema dalje, da ste došli do kraja starog puta, kad je um toliko zbunjen da bi ste se najradije predali i ušli u samosažaljenje, depresiju i krevet, kad su vam svi vaši strahovi pred očima, kada više ne znate ko ste, ni šta treba da radite… Toliko ste ulagali u to da se sačuva stari put i sve što ste sagradili idući njime i kako se sad odreći svega, a ničeg novog nema na vidiku. Kroz proces rada na sebi se pravi pritisak na sve konstrukcije, identifikacije, predstave o sebi i svetu. Svi tvrdi stubovi koje čovek smatra bazičnim će se srušiti. Život je sila! Sve se kreće u predivnom toku sile. Tu nema mesta za teret. Budite hrabri!!! kad se nadjete pred zidom, na korak ste do rešenja. Budite hrabri, grešite, upuštajte se u život, iznalazite rešenja i krećite se dalje i dalje…