Odlomak iz knjige Oslobađanje I
Čovekov sistem može se zamisliti kao niz zgusnuti fajlova informacija na vremenskoj skali. Iz momenta prisutnosti u njega se unose svetlosne informacije, svest se širi i sistem se obuhvata iz epicentra. Kada čovek izađe iz prisutnosti, makar da ju je i za milisekund dostigao, on se vraća u stanje nesvesti, ali rasterećeniji. U trenucima svesti, fokusiranjem na kardinalne događaje, moguće je povezati uzroke koje su do njih doveli. Tako je moguće osvestiti i niz posledica. Pomoću svesti obuhvataju se fajlovi iz prošlosti i simbolički dopremaju u sadašnji trenutak, koji je posledica pređašnjih uzroka. Magnetizam energetskih blokova je jak i čovek je opterećen. Međutim, svetlost u trenutku prisutnosti reprogramira taj fajl i raščvoruje sve uzročnike odjednom. Time se ne rasterećuje samo određeni događaj, već cela mreža informacija unutar sistema. Ljudski sistem je informaciona mreža i potrebno je osvestiti odakle joj pristižu informacije. To nikada nije samo jedan izvor. Treba krenuti od događaja koje čovek može da razume, tj. u kojima je bio prisutan. Većina ljudskog života provodi se u nesvesti, nagomilavaju se problemi. Zato je potrebno obuhvatiti život svešću, pratiti vremenske linije do određenih vremenskih harmonika i osvešćivati momente nesvesti. Čovek već sadrži sve informacije o sopstvenom životu i u beskonačnom sad moguće je otvoriti celo informaciono polje. Da bi se osvetlio mračan rejon u sistemu, potrebno je da se u njega unese samo jedna kapljica svetlosti. Toliko malo je potrebno za reprogramiranje čvorišta. Kada se rejon osvetli, makar i u mili-sekundi, u njemu se uspostavlja energetski tok i ubrzava vreme sistema.
Ne postoji nikakva velika filozofija u vezi sa reprogramiranjem, za taj proces potrebna je samo prisutnost. Svakodnevnim vežbanjem prisutnosti širi se svest. Zbog prevelikog učvorenja nije moguće konstantno opstati u ovde i sad. Raščvoravanje blokova i širenje svesti je proces. Milisekunde svesti su veoma dragocene jer uneta svetlost čini mnogo za sistem. Život u sadašnjem trenutku direktno vodi u kontakt sa kosmičkom svešću. Tada čovek ima konstantan pristup životnoj sili. Takav čovek živi u ekspresiji ekstaze, u kontinuitetu svesti, u beskonačnom sad. Iz te tačke sve je moguće.