Svako od nas ima svoju specificnu strukturu sastavljenu od elemenata prirode. Vatrena, vodena, zemljana, vazdušna, kombinacije elemanata koje se prepliću u nama. Pošto živimo nezdravo i po nekim kodovima i programima koji uglavnom nemaju smisla, pokušavamo ceo život sebe da uklopimo u nešto. Svi nam govore da mi nismo samo telo i nekako ga i zanemarujemo, ignorišemo. Setimo se da se pozabavimo telom tek kad osetimo neki bol. Kad kažem telo, zapravo mislim na fizičko telo, mentalno telo i energiju koja čini posudu ili telesni sistem čoveka. Ako on nije nabaždaren kako treba, kako da očekujemo sponu sa našim nefizičkim telima. Šta to znači? Nekako od malena nas svi teraju da uvek budemo srećni, ako nismo srećni nešto nije u redu. Sreća je samo jedno od osnovnih stanja i nije ni prirodno da budemo non stop samo u jednom stanju. Zadovoljstvo je posledica življenja u skladu sa sobom. Za početak, življenja sa svojom strukturom. Npr, ako je struktura pretežno vodena, voda ima razna stanja, teče, stoji, ledi se, besni kao cunami, talasa itd. Kada bi čovek naučio da živi svako to stanje bez da se bori sa njim, to bi bila prava stvar. Da nauči da surfuje, da se šalta po stanjima, da ga ona ne uznemiravaju, da upozna prirodu svoje strukture… Sad stiže depresija, pa evo je tuga, pa stiže hladnoća, pa bes kao cunami, pa žuborenje, zadovoljstvo, pa talasi…, sve je promenljivo sve se kreće. Pogledajte prirodu, sile prirode, sve je dinamično, živo, različito. Zašto svaki put kad upadnemo u neko stanje mi pokušavamo da ga rešimo, nekako. Veštački se umrtvljujemo, umirujemo… Umesto da pustimo stanje da ga prirodno smeni drugo, pa treće itd. Zašto bismo sudili o bilo kom stanju, ocenjivali ga, zašto ne bi samo bili u njemu bez ocene, samo biti!
Mi smo infantilna civilizacija, mi još ni ne znamo da živimo sa svojim strukturama, sa onim od čega smo satkani, svaki pedalj našeg tela ćemo vratiti Zemlji, pošto smo ga od nje i dobili. A ništa ne znamo suštinski o njemu i o njegovim tajnama. Za početak je dovoljno osvestiti svoju strukturu i biti uskladjen sa njom, da bi se bavili svojom suštinom! Tako da ćemo kroz prolaz kroz stanja, kao po radio stanicama, finim tjuningom pronaći pravu stvar!!!
Ovakvu praksu treba početi od malena, upoznavati decu sa pravim znanjima o svojoj strukturi. Da nauče da ne ocenjuju, ništa nije bolje ili lošije samo je drugačije, da nauče da vole sebe takvi kakvi su, da se nose sa dinamikom života, da se ne plaše sebe, da im svako njihovo stanje ne deluje kao nenormalnost koju treba popraviti, nego da žive pun život.