Ispred sebe postavite stvar, osobu, posao… bilo šta, bez čega mislite da ne možete. Fokusirajte svoju pažnju na to, kao na kamen na obali okeana. Potpuno udjite u pojavu, posmatrajte je… Polako počnite da izdvajate, sa jedne strane, iz nje kvalitet koji volite. Onda počnite da izdvajate sa druge strane, patologiju koju praznite sa tom pojavom, potrebu koju zadovoljavate, sve što vas vezuje za fiksaciju i što vas je učinilo njenim zarobljenikom. Onda se uzdignite iznad te dve gomile, iznad obale, ostavite kamen iza sebe i rasfokusirajte svoju pažnju obuhatajući okean. Ako uspete i milisekund da se otrgnete od fiksacije vi ste uspeli. Raširili ste se toliko da možete da pojmite širinu i dubinu okeana i koliko je bogat život unutar tog prostranstva. Pa se raširite i na ceo svemir, pa i iza pojavnog, u sam potencijal stvaranja…
Vi možete kreirati život kakav želite, život bez ogromne patnje koju proizvodi fokus na predmet želje.
Uzmite i spalite gomilu smeća koje vas vezuje i raširite kvalitet koji volite i koji vam prija, po celoj ravni egzistencije. I počećete da privlačite mnoge pojave koje će vam prijati, ali na koje se nećete fokusirati. Pustili ste da vam se dešava život spontano, uživate u pojavama koje nose kvalitet koji vama odgovara. Imajte na umu da je takvih pojava mnogo, da je okean ogroman i da fokus na jedanu pojavu donosi ogromnu patnju. Kad niste fokusirani, postajete slobodni! Uživate u kvalitetu jedne pojave dok životni tok ide u tom pravcu. Kad nastupi mučenje, kad vam ostane samo lepo sećanje, a vi i dalje ne puštate, život postaje pakao. Pustite i doći će u vaš život, mnoge druge pojave u čijim kvalitetima ćete istinski uživati jer ćete znati da ih pustite u pravim trenucima.