Prošlost je, zapravo, u ovom trenutku, kolekcija mrtvih fajlova. Događaji, ljudi, iskustva iz prošlosti su imali svoj život, naboj i energiju u trenutku u kom su se događali. Uticaj na ceo sistem, dobar ili loš se odigrao tad, u tom trenutku. Kad kažem da prošlost ne postoji, šta to zapravo znači. Ako posmatramo prošlost kao kolekciju mrtvih fajlova, koji se skladište svakog trena koji je prošao, u neku biblioteku, onda oni za nas postoje samo ako se na njih vraćamo kroz sećanja. Listamo određene fajlove, znači sećamo se. Ali u našoj realnosti sadašnjeg trenutka mi zapravo sećajući se tonemo u nesvest, prekrivamo sadašnji trenutak. Za ceo taj proces su vezane razne emocije/stanja, zadovoljstvo, nelagoda, strah…, jer ih realno osećamo dok tonemo u prošlost. Zašto se one javljaju? Prikačene su za nas konekcijama uma, sećamo se, um šalje impulse i naše telo ponovo reaguje. To je proces bukvalno sličan uzimanju nekih psihoaktivnih supstanci da bi pobudili neke nadražaje, doživeli nešto.
Sa druge strane vreme postoji samo kao SAD. Dakle, cela naša životna postavka, sve što smo prošli i što ćemo proći je u SAD. Kad uplivamo uz pomoć svesti u SAD život zaista postaje živ!!! Protok životodarne sile je tad direktan, izvoran. Nema većeg nadražaja od BITI ŽIV!