Prijatnost dolazi u talasima. Obično kad čovek probije određenu prepreku u sebi, tada dolazi do olakšanja. Onda pristižu sumnje: „Ništa mi ne uspeva. To sve ja uobražavam. Ništa ne vidim, ne osećam…“ Tako da čovek ima dosta uspona i padova do momenta dok ne procveta tj dok se ne realizuje i zauzme svoje mesto u svetu. Sve je to savršeno normalan proces. Zato je neophodno da vera bude jaka, jer za većinu duhovni svet nije realnost.
Mnogi ljudi odustaju na nekoj od etapa, jer ne žele da se odreknu nečega što smatraju važnim, a stoji im kao prepreka na duhovnom putu. Npr to može biti neki loš odnos, simbioza, koja uzima čoveku više nego što od nje ima koristi. Ili neki posao koji suštinski ne odgovara prirodi čoveka. Ili se nalazi na neodgovarajućem životnom putu, neophodana je promena. Već posle prvog kontakta sa silom život traži promene.
Zbog straha od egzistencije, predrasuda, parazitskih odnosa, ograničenih i primitivnih stavova, unutrašnje kontrole, socijalne uslovljenosti i mnoštva sličnih faktora, čovek se nalazi jako daleko od sile života.