Ne očekujete valjda da idete putem oslobodjenja, a da se baš ništa u životu ne promeni, da nijedan vaš životni okvir ne promeni formu ili da potpuno ne nestane?
Oslobodjenje, šta je to? Vi ste život, plod tajanstvene kreacije, koji prirodno treba da izbije, doživi, iskusi kroz manifestaciju. Vi ste originalna, jedinstvena manifestacija sile! Izvor nesreća na ovoj ravni je nesvest o postojanju suštine. Situacija je sledeća, život koji imate, nije život koji želite. Manifestacija suštine se nije dogodila, ono što se manifestuje je lažno i nakaradno i nema veze sa stvarnim potrebama vašeg bića.
„Služim život na Zemlji“. Kakva rečenica, koliko tačna!… Pa mi smo navikli da pravimo sebi zatvor svugde, jer ga nosimo sa sobom. Robija! Neću da se upuštam u oslikavanje robije to je veoma kompleksna tema.
Trenutni vaši okviri su posledica uslovljavanja.
Okvir je zapravo ram u kome se krećemo kroz život, kroz svaki dan, od trenutka kad ustanemo ujutro. Čoveku je potreban okvir, potrebno je da nadje smisao i lepotu u svakom danu, u kreativnoj manifestaciji suštine i odgovarajućem okviru za tu svrhu. Okvir za manifestaciju suštine DA! Pa svi imamo neke funkcije, zvanja, nečim se bavimo, manifestujemo se… Problem je u nakaradnosti „realnosti“ u kojoj živimo, koja je nastala iz neznanja! Kodovi koji seju nesreću kruže u nedogled. Manifestuju se patologije, nakaradni, iskrivljeni kvaliteti, zadovoljavaju se patološke potrebe…
Ovaj život može da bude drugačiji od toga!!!
Okvir radnog mesta npr, radite u kolektivu, posmatrate kolege zaključujete nešto sami, delite, oduzimate, kalkulišete, ovaj je ovakav, ovaj je ovakav, amputacija na delu, povlačite se, postajete izolovana jedinica, ako nadjete jednu osobu koju tolerišete vau sreća… za to vreme o vama isto kolege nešto zaključuju, opet iza vaših ledja… pa vi čak ni tudje postupke više ne komentarišete lično, nego iza zavese sa tom jednom osobom. Trpite! I eto robije, svaki dan osam sati pakla predrasuda, pogrešnih zaključaka, nakaradnih odnosa, laži, trpljenja, zlostavljanja. Pa vi ste prestali i da komunicirate sa kolegama, a ispod žita kulja pakao od emocija, sevaju stanja, nezadovoljstvo, bes i kad izadjete sa posla šta onda… Onda ste toliko frustrirani da vam jedino ostaje da odete negde da se izvičete, ispraznite. Al šta se prazni, samo naboj, ništa se ne rešava, nakaradnost je tu svaki dan. Pri tom ta frustracija koja se prazni uglavnom ide na pogrešnu adresu, nekom ko nema veze sa vašom situacijom na poslu.
Nije problem okvir već sve unutar njega. I prvi impuls koji se javlja kad krene oslobadjanje suštine je destrukcija okvira. Uništiti sve u čemu sam do sad bio. Ništa ne valja! To nije tačno! Opet ponavljam nije problem okvir, već ako je unutar okvira sve ustajalo, stagnira tj. ostajete u nečemu što ste prevazišli, što vam pravi teret u životu, onda je ostao graničnik da drži nešto nefunkcionalno u funkciji.
Postoje razni okviri. Neki su itekako funkcionalni i potrebni, uobličuju nešto još uvek živo, nešto što ima naboj, energiju, živ sadržaj… A neki su mrtvi ramovi, mrtvih spona, bez trunke života i naboja. Tek kada je reč o mrtvoj strukturi, koja sigurno kao infekcija zombira vaše delove, uzima vam energiju neophodnu za život, crpi vas… tek tad se primenjuje dezintegracija. Stari deo, stara forma je spremna za reciklažu! Sve u svrhu oslobodjenja. I na mesto starog rama, dolazi novi, koji vas zadovoljava više iznutra pa tu i ima mesta životu, pa kad taj prevazidjete dolazi sledeći itd…
Ako ste zadovoljni poslom koji obavljate, pronašli ste se u profesiji, ona vas zadovoljava. U kolektivu u kom radite ste podržani da obavljate posao koji vas čini srećnim, ali ste nezadovoljni medjuljudskim odnosima npr, tada nije potrebno menjati okvir, već svoj lični odnos ka sebi kroz ljude koji vas okružuju. Tada će nastupiti lična transformacija i transformacija kolektiva, ozdravljenje. Sa druge strane ako u tom kolektivu sve izostaje, sve vam se zatvara i nema nikakvog magnetizma, onda rušite okvir, idite dalje. Pratite dinamiku sile!
Dakle, ne možete ići putem oslobodjenja i očekivati da se ništa neće prometiti! Sve će se promeniti toliko duboko da to možemo uporediti sa revolucijom. I u tom procesu okviri će se menjati, iznalaziti nove oblike, u skladu sa sve istinitijom i dubljom manifestacijom vaše suštine. Nema mesta za strah, vi već znate da nešto nije u redu, čim tražite… Transformacija ne može da prodje bez promena. Ovo je dinamično polje, mi smo dinamične pojave. Ništa na ovom svetu nije čvrsto, pa čak i ono što izgleda tako, sve je zapravo živa struktura vibracija, niti koje drži na okupu tajanstveni magnetizam. Predivna igra sila!