Rad na vašoj transformaciji uključuje stvaranje jednog dinamičkog polja u kome vas guram preko vaših ucrtanih granica. Energija će vas voditi u bitku za sopstveni novi, transformisan život. Moj cilj je transformacija i manevrisanje energetskim resursima i potencijalom svakog pojedinca, da postane najbolja verzija sebe. Dinamičko polje kreativnog okruženja u kome se mingla odredjena grupa ljudi, živa, aktivna, kreće se, sudara se, sjedinjuje se, razdvaja se, dotiče se, osvaja… Mešavina različitih priroda, energija, suština, napraviće trenje, napor, otpor, ali i razumevanje, puštanje i prepuštanje… oživljavanje nedotaknutog potencijala. Jedna prirodna posledica transformacije je oživljavanje, a puno je prepreka za dostizanje živosti. Zato će svako od vas u dinamičkom polju imati ometajući faktor, nešto čemu ćete biti posvećeni sve vreme seminara. Kao i u životu.
Imamo primer osoba koje konzerviraju i poliraju svoje telo radi postizanja nekog cilja, dobijanja seksa ili produžavanja trajanja ili dostizanja estetskih standarda ili hipohondrije ili su tako učene…
Takva jedna osoba ne može da se pojavi u javnosti bez odredjenog nivoa sredjenosti, ona nosi svoje ispolirano, porcelansko telo kao vazu, u svakom momentu brižno brinući da se ne raspukne. Ti momenti čine život paklenim. Ni jednog momenta ne može da se opusti, da se zaboravi, da prekine unutar sebe potrebu da je drugi vide isto kako ona vidi sebe. Ona je puna rituala, ona nema vremena, od silnih strahova da se održi u konzerviranom stanju, da kontemplira o istinskoj sebi. Ona je na površini. Simbolično takva osoba uvek sa sobom nosi jednu porcelansku vazu, o kojoj se brižno stara u svim svojim svakodnevnim aktivnostima. Ona svoj fokus izmešta van sebe na jednu stvar, ona se fiksira na suludu igru gladovanja, vežbanja, poliranja, glancanja, doterivanja… i lagano odumire. Svaka stvar takve osobe je u konzerviranom i vakuumiranom stanju, iz svega je izvučen životni sok. Prostor u kome boravi je postao muzejski, a sve uključujući i nju samu, eksponat.
Ovo je samo jedan primer, fokusi su različiti, ali svi se drže nečega što ih sputava da urone u sebe i istraže sopstveni potencijal.
Dok smo koncentrisani da se nešto krajnje površno ne raspukne, unutar nas odumiru potencijali, talenti, kreativnost… Postajemo statični i nezadovoljni time kakav nam je život. Uslovno govoreći stvaramo sopstveni zatvor iz koga je postalo nemoguće izaći.
Osoba iz primera, da samo promeni svoje navike, bi već doživela mini prosvetljenje. Da samo neko vreme ne namesta svako veče kosu ili nokte ili prestane da maže ogromnu količinu krema na sebe… progledala bi. Da pusti strah o utisku i da napusti dresuru koja joj je usadjena o tome kako mora da se nosi, privukla bi nove elemente u život vrlo brzo. Ovo zvuči lako, al je zapravo Sizifov posao, mnogo toga je navezano na tu rutinu i dresuru, mnogo energije uloženo, a lični potencijal zaključan. Sa transformišućim energetskim udarima i upornim izmeštanjem osobe iz poznatog okruženja u dinamičko polje, je moguće postići oslobodjenje. Transformacija je proces, jer ako su udari prejaki čovek će pući, ako su preslabi potencijal je izgubljen.