Rodjenje,…,smrt. Izmedju toga okovi sudbine i karme. Da li je realnost dovoljna? Reč život za mene ima duboki smisao. Surfovanje i ronjenje, priključivanje, ispijanje sokova iz jedinstvenih, neponovljivih trenutka, jedna punoća, koja se postiže prisustvom, svesnošću. Svesnost otvara vrata polju sile. Postići budnost to je ratnicki poduhvat. Svakodnevna borba, boriti se za budnost, za ovde i sad, za prisutnost, kad nas sve vraća u teške okove realnosti, matriksa, karme, zatvora, oganičenja. A sve što treba je Izbiti! Izbiti, simbolično, dva metra iznad glave u svet duha. Izbiti svom snagom, učiniti gigantski napor i skočiti! Naučiti ispijati bar kapljice života. Posle jedne nećete moći da stanete. Hteće još! Setićete se, prizvaćete negde duboko iz sebe, poznat osećaj! To je život, hoćete ga još i još i još. Svako iskustvo ako je ovde i sad je direktan ulazak u polje sile. Direktan kontakt sa životom. Neposredan. Neponovljiv. Sve je život, svaki momenat živ. Ja sam život. Ti si život…Trenutna manifestacija, odredjena forma iz okeana sile. Iskočila je još jedna pojavnost na površinu. Sve je povezano!
Prvi impuls, duboko dum dum, koje izbija na površinu, je osvešćivanje nagona za slobodom. „Ovo nije moj život!“, ovaj partner, posao, roditelji, okolnosti… sve je pogrešno… Posle prvog impulsa sledi borba za sebe, za svoj život. Teoretski jasnost slike, kristalno pojimanje igre sila se dešava u trenutku, ali se dešava kroz proces. Priključenje u trenutku! Pa se izgubimo, zaboravimo, zamaje nas nešto, uronimo u unutrašnji dijalog, u projekcije, planove, sećanja, snove, želje… Pa se opet vratimo … udah, izdah… ovde, sad. I u krug. Borba se nastavlja! Može se desti budnost pa tek onda da usledi nameštanje „glave“, promena mentalne strukture. Proces!
Sreća nije nešto što možemo ujuriti ili postići nekim sredstvima, kao ni ljubav. To je stanje koje dolazi iz priključenja na silu, izvor života. Dovoljno je priključiti se na tok i osetiti milinu, zadovoljstvo, sreću. I živeti svoju formu, ja – originalna, jedinstvena pojava života. Nije dovoljno zaboraviti se, zaokupiti um nečim, to opet znači zaborav. Ali se možemo izraziti kroz bilo koju aktivnost, mogućnosti je bezbroj! Izraziti i ospoljiti svoju originalnu pojavu, sebi najbližim sredstvima. Kroz bilo kakvo iskustvo je moguće izbiti i priključiti se, nekad se dešava da nas samo iskustvo katapultira u životni tok, ako smo u njemu svim srcem. Kao da smo bačeni za tren u raj, to je takav osećaj. Ali da bi živeli sjedinjeni sa životom u dubokom smislu te reči i bili svaki tren u tome potrebno je da budemo prisutni!, da se borimo kao lavovi za sebe…