Ako otvoriš oči shvatićeš – čitav život si proveo u klopci misleći da imaš slobodu.
Klopka sudbine – „Tako je zapisano, nema ti bega.“
Klopka obrazaca – „Moja porodica je oduvek ovakva, ja ne mogu drugačije.“
Klopka „duhovnog rasta“ – „Još samo jedna meditacija i onda ću konačno biti prosvetljen!“
I onda, umesto oslobađanja, postaneš radnik sopstvene tamnice. Čak se i raduješ kad prepoznaš znake dubljeg zarobljavanja!
„Jao vidi, opet mi se dešava ista priča – to je sigurno karmički test!“
NE, TO JE PETLJA. ZNAK DA SE VRTIŠ U KRUG.
KAKO IZLAZIŠ IZ KLOPKE?
Prvi korak: Pogledaj je u oči.
Suoči se sa tim koliko si bio hipnotisan.
Neizbežno je: u nekom trenutku ćeš videti koliko si bio programiran.
Kako znaš da si u klopci?
– Mislio si da imaš slobodu, ali si se kretao po istom obrascu.
– Misliš da je neka situacija bila neizbežna – jer su te tako naučili.
– Kad ti se nešto dešava, tražiš opravdanje u sudbini, umesto u svojim izborima.
Ali prava istina je – ništa nije neizbežno. Klopka te samo uči da shvatiš mehanizam iluzije.
NAJVEĆA ZAMKA – OSUĐIVANJE SEBE
Kada se ljudi probude, prvo što urade je da krenu da se kude.
„Kako sam bio glup, pa kako nisam video ranije?!“
„Zašto sam pravio takve izbore?“
„Da sam znao ovo pre 10 godina, moj život bi bio drugačiji!“
STOP.
To je navigacija nazad u klopku.
Nisi mogao da znaš pre nego što si saznao.
Nisi mogao da vidiš pre nego što si otvorio oči.
Umesto da se kudiš, zahvali sebi što si uopšte osvestio.
Jer kad počneš da se osuđuješ – ponovo blokiraš svoje receptore za slobodu.
Oprost nije luksuz – on je uslov izlaska. Ako ne oprostiš sebi – tvoje razumevanje će ostati samo teorija.
DUALNOST JE ILUZIJA: ILUMINACIJA 2.0
Dugo se pričalo o sudaru svetlosti i tame. Ali šta ako je to samo prevara dualnosti? Anomalija ne može da koegzistira sa svetlošću.
Dualnost je samo privid, zamka iluzije. Svetlost ne „pobeđuje“ anomaliju – ona je samo osvetljava i ona nestaje.
Zato, čim prestaneš da igraš igru dualnosti – anomalija gubi snagu.
Svest ne ratuje sa tamom – ona je osvetljava i ona prestaje da postoji.
KAKO SE SABRATI IZ FRAGMENTACIJE?
Čovek je rasut kroz vreme.
Malo si u prošlosti, malo u budućnosti, malo u paralelnim verzijama sebe.
Ali ako hoćeš da se sabereš i postaneš celovit:
Prekini da se identifikuješ sa pričama koje su završene.
Pusti sve što je već bilo – jer ono nema moć nad tobom osim ako mu je ne daš.
Povuci svoju energiju nazad iz svih vremenskih linija i usmeri je ovde i sada.
I gle čuda – postaješ prisutan.
KAKO ZNAŠ DA SI POBEDIO?
Više ne razmišljaš u terminima „dobra i zla“, već u terminima energije i svesnosti. Ne vidiš svet kao borbu, već kao igru svesnog izbora.
Ne tražiš više izlaz – jer si shvatio da si oduvek bio van zatvora.
I onda – dualnost se briše, anomalija nestaje, svetlost ostaje.
PRAKTIČNA VEŽBA: RESET IZ KLOPKE
1. Pogledaj situaciju koja te drži zaglavljenim.
2. Umesto da tražiš „zašto se to dešava“, pitaj: „Da li mi ovo još treba?“
3. Ako NE, zamisli da skidaš energetske konce kojima si vezan za to.
4. Oseti kako se sistem menja – i pusti.
Ako možeš da pustiš, znači da si već van klopke.
Dobrodošao u novi nivo igre.