Duhovna smrt se ne dešava kad umreš. Ne, ne, to bi bilo previše jednostavno. Dešava se kada se zatvoriš u bunker samoizolacije, prihvatiš iluziju i odlučiš da u njemu postaneš selebreti iz VIP lože prosvetljenja.

Šta je bunker? To je informaciono polje u kojem svest upada u stare kodove – zamrzne se, pa se još ponosi time što je „drevna duša koja pamti prošle verzije realnosti“.

Unutar tog bunkera odvija se reality show zvani: „Ja i moja iluzija – sezona beskonačnost” Glavna radnja? Beskonačna potraga za zadovoljavanjem slike o sebi nastale iz prošlih iskustava, prošlih odnosa, prošlih sekvenci šatro realnosti, prošlih pokušaja samounapređivanja – jer sve je to povezano u “karmičko-predački“ koktel zabluda.

KAKO ZNATI DA SI SE ZAKLJUČAO U DUHOVNI BUNKER?

Počinješ da pričaš kao da si izašao iz skripti drevnog znanja. Kad te neko pita kako si, odgovaraš sa: „Osećam kvantne pomake unutar astralne paradigme mog višedimenzionalnog ja.“ Brate, samo reci „okej“ i nasmej se.

Misliš da je prosvetljenje u tome da se povučeš u šumu i pričaš sa drvećem. U redu, šuma je gotivna. Ali ako drvo ne može da potvrdi tvoje prosvetljenje, možda ipak trebaš da proveriš to kod ljudi.

Veruješ da ćeš osloboditi ego tako što ćeš ga prvo mučiti kao inkvizitor. Mantraš, postiš, radiš 7-dnevni detoks vazduhom – a onda te ego nokautira čim vidiš čokoladnu tortu.

Tvoja potraga za duhovnom istinom postala je duža od španske serije. Ako i dalje tražiš „pravi put” posle 20 godina, možda si zapravo postao turista u sopstvenom životu.

KAKO IZAĆI IZ DUHOVNOG BUNKERA? Prestani da tražiš izlaz. Neka vrata jednostavno ne postoje!

Pojedi, popi nešto „nezdravo“.

Smej se apsurdu svog postojanja.

Uradi nešto besmisleno.

Otvori vrata, udahni malo i vidi šta će se desiti. Možda prosvetljenje nije svetlosni portal, nego otrežnjujući osećaj kada skapiraš koliko si programiran.